АУТОРИ  О НАМА  ФОТОГРАФИЈЕ   Сарадници-пријатељи  Контакт   НАСТАВА   ГОСТИ    НАГРАДЕ

АУТОРИ  О НАМА  ФОТОГРАФИЈЕ   Сарадници-пријатељи  Контакт   НАСТАВА   ГОСТИ    НАГРАДЕ

                          Neobični kontrolni zadaci

                                                 Fani Žoli·Roze Kapdevila

       Puno volim de čitam knjige.Najviše mi se dopala priča o devojčici  Meri Lu Žilber i njenoj snalažljivosti.

        Radnja u ovoj knjizi odvija se u Francuskoj,gde devojčica živi I ide u školu.Meri Lu ima strašno strogog nastavnika koj joj predaje sv predmete sem fizičkog.Njen problem postaje veći jer je ona prirodno lanja devojčica.Uvek je poslednja u svenu i jako ne voli da uči.Više puta je pokušavala da se snađe i izmisli razlog da ne bi radial  kontrolne zadatke.Pisala je nastavniku anonimna preteća pisma samo,pravila smešne poklone za njega,sam da on je poštedi učenja.Međutim,to je u ovom slučaju bilo nemoguće.Pored toga devojčica je imala veliku pretnju od roditelja da ako ne bude imala prelaznu ocenu neće ići na more.Ali.njoj ni tolike pretnje nisu bile dovoljne da se osvesti I konačno počne da uči.Dan kada je trebao da bude kontrolni zadatak Mari Lu se kobajagi onesvestila I pala sa stolice.Očekivala je da će tako izbeći da prikaže koliko nije učila.Ali i pored svi maštarija devojčica nije uspela da se izvuče.Jedino što je uspelaje da kontrolni radi za tri nedelje.Imala je više nego ostala deca vremena da se spremi.Tada je konačno rešila i neprestano učila.Kontrolni zadatak je radial sama u učionici,dok su druga deca to već odavno završila.Tada joj je nastavnik pokazao sva ona pisma i  ružne poklone.Tu se Mari Lu jako iznenadila i shvatila da je sve to uzaludno radial.Dobila je trojku na kontrolnom čime joj se ispunila želja da  ide  na more.Mari Lu je imala puno mašte da se izvuče iz neprilike,ali je ipak morala da uči.

              Ova kjiga je dosta poučna  i  predlažem svima da je pročitaju.

MOJ PREDAK

      Većina nas nije ni upoznala nijednog svog pretka.Samo znamo da su nekada davno postojali.

     Međutim,ja sam imala sreću da deo svog detinstva provedem sa mojom prabakom Ružom.Ona je bila tatina baka i jako je volela mene i mog brata.Imala je sedu kosu i tamne oči.Bila je visoka i mršava.Uvek je nosila marame i haljine tamne boje.Živela je na selu i uvek je bila na svežem vazduhu.To je bio jedan od razloga za njen dug i zdrav život.Njena koža je bila smežurana od starosti i rada.Ruke su joj bile grube na izgled,ali nežne na dodir.Bila je puna razumevanja i dobrote.Skoro svakog vikenda smo odlazili kod nje,a ona nas je dočekivala sa velikim osmehom na licu.Svaki put bi meni i mom bratu davala po neki poklon ili novac.Takođe,smo i mi nju često obradovali za njen rođendan ili 8.mart.Nažalost moja prabaka je pre tri meseca umrla.Svima nam puno nedostaje.

     Srećna sam jer sam imala dobru i plemenitu prabaku,koju ću uvek pamtiti.

                                              Dejana Petrović

АУТОРИ  О НАМА  ФОТОГРАФИЈЕ   Сарадници-пријатељи  Контакт   НАСТАВА   ГОСТИ    НАГРАДЕ